Mrtvi predmeti su uvek u redu i ništa im se, na žalost, ne može predbaciti. Nikad nisam uspeo da primetim stolicu koja stupa s noge na nogu, ni krevet koji se propinje. Takođe i stolovi, čak i kad su umorni, neće se usuditi da pokleknu. Podozrevam da predmeti to čine iz vaspitnih razloga, da bi nas uvek podsećali na našu nestalnost.
U: Zbignjev Herbert, Gospodin Kogito. Izbor iz poezije, prir. i prev. Petar Vujičić (Svjetlost, Sarajevo, 1988.)
Comments